Predstavnica Amity-a, Nadežda Satarić, učestvovala je na Godišnjoj konferenciji Mreže “Život bez nasilja”: “Sprečavanje i otkrivanje svih vidova nasilja nad ženama i nasilja u porodici”, koja je održana u Novom Sadu, 4. decembra 2023, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog ombudsmana i Ministarstva pravde. Ona je, pored Jelene Ružić iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga i Marija Šili, iz Centra za socijalni rad Subotica, bila govornica na panelu: “Ekonomsko nasilje”, gde je govorila o ekonomskom nasilju nad starijim ženama.

Ukazala je da je ekonomsko nasilje nad starijim ženama rasprostranjenije nego što to pokazuju istraživanja, a posebno rasprostranjenije u odnosu na zvaničan broj prijavljenih slučajeva. Ovo iz razloga jer se u istraživanjima za uzorak uzimaju žene do 74 godine starosti, a u najvećem riziku od ekonomskog iskorišćavanja su upravo žene starije od 75 i 80 godina, posebno one koje žive same, one koje imaju kognitivna oštećenja i one koje fizički zavise od tuđe podrške i pomoći. Starije žene inače uopšte i ne povezuju akte finansijske zloupotrebe sa nasiljem, već njihova prva asocijacija na pomen nasilja je samo fizičko nasilje i to ne od strane svog muža ili partnera, nego od drugih i eventualno psihičko.

Navela je neke akte, koji se tretiraju kao ekonomsko nasilje, poput:

• Kada se bez dozvole starije osobe koristi njena imovina ili novac ili pak, kada se to čini sa dozvolom, ali na neprimeren i neodgovoran način.
• Zloupotreba čekova, kartica, računa ili punomoćja; krađe novca, nakita…
• Prodaja imovine bez njihovog pristanka
• Lažne dobrotvorne organizacije ili objave da su dobili nagradu
• Klasične pljačke starijih žena (u kući ili u javnom prostoru)
• Oduzimanje poslovne sposobnosti i stavljanje starije osobe pod starateljstvo, da bi se raspolagalo imovinom ili da bi se smestila u dom mimo njene volje
• Neispunjavanje zakonske obaveze izdržavanja (po osnovu srodničkog ili porodičnopravnog odnosa: brak, vanbračna zajednica, srodstvo)
• Neispunjavanje obaveze izdržavanja po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju
• Neostvarivanje prava na nasleđivanje, zbog odricanja u korist muških potomaka, što kasnije može prouzrokovati nemogućnost ostvarivanja bilo kakve novčane socijalne pomoći od države, ukoliko su u potrebi za istom
• Stavljanje hipoteke na stan, u slučajevima kada budu garanti svojim potomcima, koji podižu kredite za rešavanje stambenog pitanja, čime dovode sebe u situaciju da, ako korisnik kredita nije u stanju da isti isplaćuje, njihov stan bude prodat, da se namire dugovi, a stariji završe život kao podstanari ili u domu, mimo svoje volje.

Skrenula je pažnju i na neke od posledice nasilja nad starijim ženama, poput:

• Rizika od siromaštva i beskućništva; manjka izbora u svakodnevnim stvarima (ishrana, odeća, način života)
• Lošeg raspoloženja, tuge, koja se javlja kod 50% žrtava
• Osećaja uznemirenosti i straha, kod 46% žrtava i česte pojave mentalnih oboljenja
• Alkoholne zavisnosti
• Pokušaja suicida ili suicida.

Na kraju, ukazala je na značaj realizovanja programa kontinuiranog informisanja starijih osoba o njihovim pravima, uključujući i ekonomska i socijalna prava, kao i o pravima i mehanizmima njihove zaštite.